@Маил Сервер и Домен Фамилије БАТАЛО Добродошли

Батало \ Batalo

Прво писано помињање имена Батало.

Из Википедије, слободне енциклопедије.

Батало је средњовјековни босански властелин из жупе Лашве на травничком подручју. Имао је титулу тепчије. У Босни се титула тепчија јавља у XIII и траје до почетка XV стољећа. Постојала су два ранга ове титуле: велики тепчија и тепчија. Велики тепчија је био на владаревом двору, а тепчија је био на служби у жупи или при обласном господару. Без обзира на ранг, тепчије су водиле бригу о земљопосједима својих господара (било владара, било обласних господара или жупљана). Ови достојанственици се појављују током разграничења посједа (владарских, господаревих или жупских). У Србији се титула великог тепчије угасила прије Душановог крунисања за цара, а у Босни крајем XIV и почетком XV стољећа Батало је припадао је роду Шантића. Био је ожењен Ресом из племићког рода Хрватинића, те је тако загосподарио и Жупом Саном. Изнад данашњег села Варошлук подигао је добро утврђени град Торичан. Прве податке о Баталу налазимо у исправи краља Стјепана Дабише, коју је краљ 17. јула 1392. године издао дубровачкој влади. У овоме документу Батало се спомиње у улози дворског тепчије и улози свједока у валидности исправе. Био је заједно са осталим велможама међу главним савјетницима босанских владара из краја 14. вијека. Познат је и по својим везама са Црквом босанском.

Баталово јеванђеље.

Настало је 1393. године. Писар (дијак) Станко Кромиријанин преписао је ово еванђеље за босанског велможу тепчију Батала Шантића. Очувана су четири листа која се налазе у Националној библиотеци у Санкт Петерсбургу. На трећем листу писац наводи да је преписао еванђеље за тепчију Батала, које је било украшено, те вријеме његовог завршетка које се десило 1393. године двије године послије смрти краља Твртка а у доба краља Дабише. Из очуваног дијела текста сазнаје се да је тепчија Батало дигао град Торичан, Жупу Сану и да је био ожењен Ресом, сестром великог војводе босанског Хрвоја Вукчића Хрватинића. На другој страници дописана су два низа имена оних "који су се нарекли у ред Цркве" прије и послије Растудија. То је тзв. "Ред господина Растудија" који се схвата као попис имена оних који су управљали Црквом босанском прије и послије Растудија.

Баталов маузолеј.

Баталову гробницу (маузолеј) је 1915. године открио капетан Тепли на узвишењу Црквине. Црквине представљају вишеслојно археолошко подручје које датира у културно-повијесном континуитету од неолита и енеолита, па преко раноримске некрополе и касноантичког маузолеја до краја 14. ст. Баталова гробница је првобитно била смјештена у објект (маузолеј) квадратне основе (димензија 5,80 x; 5,80 m) са тријемом (димензија 7,20 x 3,10 m). У вријеме првих археолошких истраживања 1915. године око гробнице су затечени остаци зидова маузолеја, висине 80-85 цм, и велике количине разбацаних седрених блокова са сликарским декорацијама живих боја. Око маузолеја је било мање двориште опасано са свих страна ископаним јарком, тако да је објект подсјећао на мало утврђење. Покојник је сахрањен у каменом саркофагу од пјешчара и положен у двоструку зидану раку (димензија 2,05 x 1,05 x 1,26 m). Глава покојника је била окренута према здјелици удубљеној у горњем углу саркофага. У зидовима гробнице, изнад саркофага, биле су учвршћене конзоле које су држале унутарњу покровну плочу. На тај начин рака је на први поглед изгледала празна и заштићена од пљачкаша. Испод плоче је пронађена текстилна завјеса причвршћена жељезним чавлима. На горњој плочи је стајао стећак у облику сљемењака. Чеона камена плоча је са натписом у босанској ћирилици, димензија 17 x 24 цм. Плоча је оштећена у горњем дијелу на којем се налази натпис: Асе лежи] узмо [жни] муж' т [еп']чија Батал[о] босан'ски а писа Радомил' дијак'. Током ископавања затечене су само разбацане кости покојника и остаци броката. Нису пронађени никакви гробни прилози. Проглашена је, за национални споменик БиХ. Национални споменик чине археолошко подручје са остацима гробнице и покретно наслијеђе пронађено на археолошком подручју које се налази у Земаљском музеју Босне и Херцеговине у Сарајеву. Између два свјетска рата саграђена је црква која је апсидом налегла на улазни дио гробнице. Црква је порушена током II св. рата. На њезиним темељима 1970. године саграђена је нова.

Породица.

Баталова супруга је била Реса из породице Хрватинић, ћерка Вукца и сестра Хрвоја, Вука, Војислава и Драгише Вукчића. Батало и Реса имали су тројицу синова: Вука, Стефана и Остоју. У изворима се јављају са презименом Тепчић. Као сведоци повеља босанских краљева, Тепчићи се јављају по једном; Вук 1399, а Стефан и Остоја 1409 године.